Danas sa gojaznošću živi više ljudi nego ikada. Mnogi se bore da smršaju. A oni koji uspeju, često smatraju da se njihova težina vraća na vrednost na kojoj je bila pre nekoliko nedelja – uprkos tome što su bili aktivni i brojali kalorije.
Da bismo razumeli šta otežava gubitak viška kilograma i održavanje gubitka, moramo da se okrenemo medicinskoj nauci. Istraživanja stalno pokazuju da gojaznost nije mana ličnosti. U stvari, to je kompleksna metabolička bolest. I kao i kod svake bolesti, postoji samo određeni deo onoga što možemo da uradimo samo sa promenama načina života, kaže Mads Tang-Kristensen.
Kada je u pitanju suočavanje sa viškom kilograma, Mads Tang-Kristensen je dvostruki stručnjak. Kao korporativni potpredsednik za istraživanje gojaznosti u Novo Nordisku, on i njegov tim skoro dve decenije sprovode istraživanja na tom polju. I on živi sa gojaznošću. Dakle, ne samo da želi da napravi naučni napredak, već želi i da više ljudi bolje razume koliko je gojaznost složena.
„Dok se naše okruženje drastično promenilo, naša genetska preferencija za hranom bogatom energijom uglavnom je ostala ista.“
Život sa gojaznošću može uticati na mnoge aspekte života, zdravlja i blagostanja osobe. Sve više ljudi širom sveta živi sa viškom kilograma, ali samo delić njih trenutno prima terapiju. Prema Mads Tang-Kristensen, to je zato što su uzroci gojaznosti još uvek slabo shvaćeni i saveti su često preterano pojednostavljeni u smislu „jedite manje i krećite se više”.
„Može izgledati prilično jednostavno objasniti – ako konzumiramo više kalorija nego što nam je potrebno, gojimo se. Ali problem je zapravo mnogo složeniji. Čini se da je naše telo naučeno da se oslanja na te dodatne kalorije, verovatno zato što je to bio osnovni mehanizam preživljavanja već hiljadama godina.“
U kamenom dobu, pre 50.000 godina, izvori hrane bili su nepouzdani, sa periodima izobilja i periodima gladi. Naši preci su imali veće šanse da prežive ukoliko su njihova tela bila dobra u skladištenju energije u vidu masnog tkiva u periodima izobilja. Zato im je mozak evoluirao u traženju ukusne i energetski bogate hrane koju telo lako može da skladišti kao masno tkivo.
Danas smo okruženi sa puno ukusne hrane i pića kojima imamo lak pristup. Takođe smo manje fizički aktivni u poređenju sa našim precima iz kamenog doba. Dok se naše okruženje drastično menjalo, naša genetska preferencija za hranom bogatom energijom uglavnom je ostala ista.
„Kada kombinujete prirodnu tendenciju da kalorije skladištite kao masti, sa okruženjem koje olakšava preterano konzumiranje kalorija, nije iznenađujuće da sve veći broj ljudi širom sveta živi sa viškom kilograma“, kaže Mads Tang-Kristensen. Ovo je jedan od razloga nepodudaranja naših gena i našeg okruženja, kaže on.
Još jedan izazov kada je u pitanju upravljanje gojaznošću je da nas naša tela aktivno štite od gubitka težine. Ali dok je to bilo efikasno u održavanju naših predaka u životu, u današnje vreme otežava mršavljenje i čini ga nedostižnim na duže staze.
„Čini se da je naše telo naučeno da se oslanja na dodatne kalorije, verovatno zato što je to bio osnovni mehanizam preživljavanja već hiljadama godina.“
Mads Tang-Kristensen objašnjava da telo aktivira zaštitni mehanizam kada oseti gubitak težine. To čini da se ljudi osećaju više gladni i manje zadovoljni posle obroka, što ih može navesti da više jedu. To takođe čini da njihova tela koriste manje energije.
„Zbog toga ljudi često vraćaju izgubljenu težinu posle nekoliko nedelja, čak i bez povećanja unosa kalorija. Zapravo, u nekim slučajevima osoba može da vrati težinu čak i dok konzumira manje kalorija nego ranije“, kaže Mads Tang-Kristensen.
Mads Tang-Kristensen dodaje da je nerazumevanje o gojaznosti dovelo do bespomoćnosti i bolnih mitova.
„Ako ćemo da se pozabavimo problemom gojaznosti širom populacije, moramo da shvatimo da je to hronična bolest koju treba da lečimo“, kaže on.
„Zato nije fer reći da je gojaznost lični neuspeh. Istina je da u upravljanju težinom doprinosi mnogo faktora, od kojih su neki van naše svesne kontrole. Podizanje svesti o složenosti problema pomoći će da se smanji stigma oko viška kilograma“, zaključuje Mads Tang-Kristensen.
