Go to the page content
Hormoni   Psihologija   Stres | 3 min. čitanja

Stres i gojaznost: Zašto se okrećemo ukusnoj hrani

Osećaj stresa u dužem vremenskom periodu može da dovede do promene apetita. To može povećati rizik od razvoja gojaznosti. Učenje kako upravljati stresom je jedna od strategija koja može da podrži Vaše napore u upravljanju težinom.

Normalno je da osećamo da smo pod stresom, kao odgovor u izazovnim situacijama u našim životima. Takođe je veoma česta pojava. 35 posto ljudi u 142 zemlje, koji su odgovorili na Galup globalno istraživanje u 2018. godini, rekli su da osećaju da su pod stresom veći deo dana. Ovaj stres je često kratkoročan, kao što je briga o predstojećem roku, i može nas stimulisati pozitivno da preduzmemo akciju.

Ali ako osećamo da smo pod stresom duži vremenski period, naše zdravlje može da pati. Ne spavamo dovoljno, a i ne krećemo se kao obično. Naši obrasci ishrane se takođe menjaju, a više žudimo za nezdravom hranom. Sve ove reakcije na stres igraju ulogu u tome da smo u većem riziku od razvoja gojaznosti.

Crying woman sitting on a couch.

35%

ljudi kažu da osećaju da su pod stresom veći deo dana.

-Gallup’s Global Survey of 142 countries, 2019

Hrana za utehu je oslobađanje od stresa

Stres je deo odgovora našeg tela „borba ili bekstvo“ koji nam je pomogao da preživimo opasne situacije hiljadama godina. I to normalno doživljavamo samo u kratkim vremenskim periodima. Ali imajući u vidu da su ljudi sada pod stresom veći deo dana, znači da je odgovor na stres konstantno aktiviran.

Kada se to desi, nivo kortizola, jednog od glavnih hormona uključenih u odgovor na biološki stres, raste. Jedan od efekata povišenog nivoa kortizola je povećanje apetita. Dakle, ako stalno osećamo da smo pod stresom, veća je verovatnoća da ćemo više jesti.

I to ne bilo kakvu hranu. Ali imajući u vidu da su ljudi sada pod stresom veći deo dana, znači da je odgovor na stres konstantno aktiviran. To je možda zato što ove namirnice mogu da nam pomognu da osetimo olakšanje od stresa. Zato se to zove „uteha u hrani“.

Dakle, stres nas tera ne samo da poželimo da jedemo više, već i da promenimo vrstu hrane koju želimo da jedemo. Ovo objašnjava zašto ljudi koji žive sa gojaznošću imaju tendenciju da imaju viši nivo kortizola od normalnog. Stres nas takođe dovodi u opasnost od još lošijeg sna, veće konzumacije alkohola i manje kretanja, što sve povećava naš rizik od gojaznosti.

Woman sitting on the mat at the seashore having view on the big wave and  jetty

Radnje koje možete preduzeti da biste upravljali stresom

Pa, šta možemo da uradimo? Postoji niz različitih strategija koje Vam mogu pomoći da upravljate stresnim situacijama, kao i osećanjima stresa. Za vodič za upravljanje stresom i ishranom tokom stresa pročitajte članak Vodite računa o sebi: 8 načina da upravljate stresom - i težinom

Reference
  • Gallup. Gallup Global Emotions 2019.
  • American Psychological Association. How stress affects your health: https://www.apa.org/helpcenter/stress [Pristupljeno jula 2019].
  • Stults-Kolehmainen MA & Sinha R. The Effects of Stress on Physical Activity and Exercise. Sports Medicine 2014; 44:81-121.
  • Zellner DA et al. Food selection changes under stress. Physiology and Behavior 2006; 87(5):789-793.
  • Valk ES, Savas M & Rossum E. Stress and Obesity: Are There More Susceptible Individuals? Current Obesity Reports 2018; 7:193–203.
  • Forman E & Butryn M. Effective Weight Loss: An Acceptance-Based Behavioral Approach - Treatments That Work (Workbook Ed.). New York: Oxford University Press 2016.
  • Harvard Mental Health Letter. Why stress causes people to overeat. https://www.health.harvard.edu/staying-healthy/why-stress-causes-people-to-overeat [Pristupljeno jula 2019].

Srodni članci