Go to the page content

Težina savremenog sveta: Kako naša okolina utiče na naše zdravlje?

Svet u kome živimo i hrana koju jedemo su se vremenom dramatično promenili. Ali naša biologija je uglavnom ostala ista. To nas može pokrenuti da verujemo da smo pod rizikom od gladovanja i da nas natera da posegnemo za hranom bogatom energijom, solju, mastima i šećerom.

Razmislite o našoj svakodnevici: većina nas putuje automobilom ili javnim prevozom na posao. Imamo liftove i pokretne stepenice koji će nas odvesti tamo gde treba bez kapi znoja. Kancelarijski poslovi i gradski život često znače da moramo više da sedimo u dužem vremenskom periodu. Okruženi smo sa dosta ukusne hrane i pićima kojima imamo lak pristup. I ima toliko toga o čemu treba brinuti i šta nadoknaditi – bilo da je to na poslu, u našim privatnim životima ili na društvenim mrežama. Dakle, mi manje spavamo i pod većim smo stresom.

Ali nisu mnogi od nas svesni kako je sve to povezano sa gojaznošću. Da bismo razumeli, moramo da putujemo kroz vreme.

Naše okruženje pre 50.000 godina

„Jedi ili budi pojeden!“ Zamislite da živite pre 50.000 godina u kamenom dobu. Sve do čega je našim precima bilo stalo je da jure kalorije kroz lov, zajednička okupljanja ili pecanje. To, i izbegavanje da postanete obrok dana za velike grabljivce.

Hrana je bila oskudna, pa je dobro hranjenje značilo veće šanse za preživljavanje, a takođe i veće šanse za razmnožavanje. Ključ uspeha je bio da se dočepate hrane sa puno masti, šećera i soli. Zato su naša tela naučila da pamte i favorizuju namirnice bogate energijom da prebrode periode gladi.

"Globalni porast gojaznosti nije posledica iznenadnog gubitka snage volje. Umesto toga dobitak na težini shvata se kao prirodna reakcija na život u okruženju koji se promenio brže nego što je naša vrsta uspela da se prilagodi."

-Morris R. Stranger in a strange land: an optimal-environments account of evolutionary mismatch.

Život se promenio – naša biologija nije

Možda sada mislite da moramo biti sasvim drugačiji od naših predaka. Ali sistemi koji su im pomogli da prežive su i danas aktivni u našim telima i često rade izvan naše svesti.

Blurry vision of the street full of food trucks.

Proizvođači hrane, supermarketi, restorani i lanci za dostavu hrane preuzeli su naše prehrambene preferencije. Oni sada nude ogromnu raznovrsnost jeftinih, ukusnih i energetski bogatih namirnica koje kombinuju so, šećer i masti. Ovo je moćna kombinacija za naša čula – daleko moćnija nego što je naš mozak evoluirao da se nosi sa tim. Zato je teško odoleti primamljivim mirisima hrane kojima smo sada okruženi.

Ne treba da nas iznenadi kada pretrpamo narudžbinu za dostavu ili napunimo kolica za kupovinu iako nismo gladni. Naša sposobnost da se odupremo ovim namerno primamljivim namirnicama određena je nizom faktora, uključujući genetiku, i varira od osobe do osobe.

Dakle, globalni porast gojaznosti nije posledica iznenadnog gubitka snage volje. Umesto toga dobitak na težini shvata se kao prirodna reakcija na život u okruženju koje se promenilo brže nego što je naša vrsta uspela da se prilagodi.

650 miliona

odraslih živi sa gojaznošću, uz više od 120 miliona dece i adolescenata.

-World Health Organization Global Estimates, 2016

Promenite okruženje da biste podržali ciljeve upravljanja težinom

Naše moderno okruženje sadrži mnogo faktora zbog kojih smo pod rizikom od gojaznosti. Mnogi od ovih faktora su izvan naše kontrole, ali na svu sreću još uvek postoji mnogo toga što možemo da učinimo. Restrukturiranje Vašeg okruženja je jedno od njih.

Kao vodič za restrukturiranje Vaše okoline pročitajte članak Hakujte svoju glad: Kako isplanirati, pripremiti i jesti zdravu hranu.

bowl with apples, bananas, grapes and oranges on table
Reference
  • Apelhans BM. Neurobehavioral Inhibition of Reward-driven Feeding: Implications for Dieting and Obesity. Obesity 2009; 17:640–647.
  • Morris R. Stranger in a strange land: an optimal-environments account of evolutionary mismatch. Synthese 2018; 1-26.
  • Sumithran P & Proietto J. The defence of body weight: a physiological basis for weight regain after weight loss. Clinical Science 2013; 124:231-241.
  • Guyenet S. The hungry brain. Outsmarting the instincts that make us overeat. New York: Flatiron 2017.
  • Bray M et al. NIH Working Group Report—Using Genomic Information to Guide Weight Management: From Universal to Precision Treatment. Obesity 2016; 24:14–22.
  • Münzberg H, Qualls-Creekmore E, Yu S, Morrison CD & Berthoud HR. Hedonics Act in Unison with the Homeostatic System to Unconsciously Control Body Weight. Front. Nutr. 2016; 3:6:1-5.
  • Bertoud, HR. Interactions between the “cognitive” and “metabolic” brain in the control of food intake. Physiology & Behavior 2007; 91:486-498.
  • World Health Organization. Obesity and Overweight Factsheet no. 311. Dostupno na: http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs311/en/ [Pristupljeno juna 2019].

Srodni članci